-Čla­no­vi Sud­skog sa­vje­ta pre­pra­vlja­li su ocje­ne kan­di­da­ti­ma za iz­bor su­di­ja Uprav­nog su­da, na­mje­šta­ju­ći re­zul­tat kon­kur­sa ko­ji je ras­pi­san u ju­lu, a okon­čan, što je kraj­nje ne­u­o­bi­ča­je­no, tek u ok­to­bru pro­šle go­di­ne, pi­še por­tal pre­li­staj.me. Na kon­kur­su, či­ji is­hod tu­žbom Uprav­nom su­du po­ku­ša­va ospo­ri­ti jed­na od kan­di­dat­ki­nja Ma­ri­ja Haj­du­ko­vić, iza­bra­ne su biv­ša su­di­ja Osnov­nog su­da u Pod­go­ri­ci Ana Pe­ro­vić Vo­ji­no­vić i biv­ša za­štit­ni­ca dr­žav­nih in­te­re­sa Mir­ja­na Mi­lić.
Za Haj­du­ko­vi­će­vu i nje­ne advo­ka­te spo­ran je iz­bor Mir­ja­ne Mi­lić, jer tvr­de da su nje­ne ocje­ne „na­du­va­ne” a iz­bor oba­vljen „uz po­vre­de pra­vi­la po­stup­ka”, ta­ko što je po­stu­pa­ju­ći or­gan (Sud­ski sa­vjet) „na po­gre­šno i ne­pot­pu­no utvr­đe­no či­nje­nič­no sta­nje po­gre­šno pri­mi­je­nio ma­te­ri­jal­no pra­vo”.
Pre­li­staj.me pi­še da Haj­du­ko­vić tvr­di da na kon­kur­su ni­je iza­bra­na za su­di­ju iako je ima­la bo­lje ocje­ne, bo­lje zna­nje je­zi­ka, po­zna­va­nje ra­da na kom­pju­te­ru i, za raz­li­ku od iza­bra­ne kon­ku­rent­ki­nje, is­ku­stvo u tom su­du. Nje­ni advo­ka­ti Ana Đu­ka­no­vić i Mar­ko Haj­du­ko­vić (ina­če su­prug Ma­ri­je Haj­du­ko­vić) u tu­žbi su uka­za­li na na­čin fin­gi­ra­nja gla­sa­nja i pro­te­ži­ra­nja od­re­đe­ne oso­be za iz­bor u sud­sko zva­nje o če­mu se u jav­no­sti go­di­na­ma spe­ku­li­še.
U tu­žbi se pod­sje­ća da se kan­di­da­ti­ma ko­ji se pr­vi put bi­ra­ju za su­di­ju bo­du­je struč­no usa­vr­ša­va­nje „kao što su za­vr­še­na ini­ci­jal­na obu­ka, se­mi­na­ri i ra­di­o­ni­ce”, mak­si­mal­no sa pet bo­do­va. Mi­li­će­va u pri­ja­vi ni­je pru­ži­la ni­je­dan do­kaz za to, tvr­de advo­ka­ti, ali joj je ve­ći­na čla­no­va Sud­skog sa­vje­ta da­la po če­ti­ri bo­da, ko­li­ko i Haj­du­ko­vi­će­voj ko­ja je pri­lo­ži­la po­du­ži spi­sak sud­skih se­mi­na­ra i edu­ka­ci­ja ko­je je po­ha­đa­la. Ta­ko­đe se na­vo­di da je ona na stu­di­ju ma­gi­stra­tu­re Fa­kul­te­ta dr­žav­nih i evrop­skih stu­di­ja.
I ka­da su po­zna­va­nje ra­da na ra­ču­na­ru i zna­nje stra­nih je­zi­ka u pi­ta­nju ista je si­tu­a­ci­ja. Mi­li­će­va ne­ma do­ka­ze da je tu ver­zi­ra­na, dok Haj­du­ko­vi­će­va po­ha­đa kur­se­ve tri je­zi­ka. Ali ve­ći­na čla­no­va Sa­vje­ta Mi­li­će­voj da­je po dva bo­da, a Haj­du­ko­vi­će­voj sa­mo bod vi­še, što je ta­ko­đe bit­no uti­ca­lo na ko­na­čan is­hod.
Ni is­ku­stvo u Uprav­nom su­du gdje je Haj­du­ko­vić bi­la sa­vjet­nik, se­kre­tar i port­pa­rol, ni­je po­mo­glo, ka­ko se na­vo­di u tu­žbi, za raz­li­ku od ra­ni­jeg iz­bo­ra su­di­je Ne­ven­ke Po­po­vić. Ka­da je Po­po­vić bi­ra­na za Ape­la­ci­o­ni sud, „Sud­ski sa­vjet je bio sta­va da ima pred­nost iako ima ma­nje bo­do­va od pr­vo­ran­gi­ra­nog jer je spe­ci­ja­li­zo­va­na za pri­vred­nu ma­te­ri­ju, za ko­ju se pri­ja­vi­la u Ape­la­ci­o­nom”.
– Na­kon uvi­da u do­ku­men­ta­ci­ju (…) is­pli­va­le su od­re­đe­ne či­nje­ni­ce (…) ko­je ba­ca­ju sum­nju na rad Sud­skog sa­vje­ta – tvr­de advo­ka­ti u tu­žbi, alu­di­ra­ju­ći na ono o če­mu je i po­sla­nik SNP-a Alek­san­dar Da­mja­no­vić go­vo­rio u par­la­men­tu to­kom ras­pra­ve o iz­vje­šta­ju Sud­skog sva­je­ta: da su nje­go­vi čla­no­vi „pre­pi­si­va­li “ je­di­ni od dru­gih, čak i po­gre­šne ocje­ne.
Pre­li­o­staj. me na­vo­di da je ocje­ne rad­nog is­ku­stva Ma­ri­je Haj­du­ko­vić pre­pra­vlja­la ve­ći­na čla­no­va Sud­skog sa­vje­ta i to na istom mje­stu i na isti na­čin – sma­nje­njem bo­do­va za rad­no is­ku­stvo sa pet na če­ti­ri, dok su isto­vre­me­no Mi­li­će­voj iste po­e­ne po­ve­ća­va­li.
Pred­sjed­ni­ca Vr­hov­nog su­da i član Sud­skog sa­vje­ta Ve­sna Me­de­ni­ca je Haj­du­ko­vi­će­voj rad­no is­ku­stvo oci­je­ni­la pe­ti­com, pa ga pre­pra­vi­la u če­tvor­ku. Mir­ja­ni Mi­lić da­la je pe­ti­cu. Isto je uči­nio su­di­ja Vr­hov­nog su­da Ra­do­je Oro­vić i su­di­je Mag­da­le­na Ze­če­vić i Želj­ka Jo­vo­vić.
Mi­ni­star prav­de Zo­ran Pa­žin, kao i su­di­ja Mi­o­drag Me­đe­do­vić ni­je­su po­gri­je­ši­li. Oni su „is­prav­ne” ocje­ne – Haj­du­ko­vi­će­voj če­tvor­ku, Mi­li­će­voj pe­ti­cu, da­li od­mah. Naj­ri­go­ro­zni­ji je bio pred­sjed­nik Sud­skog sa­vje­ta Mla­den Vuk­če­vić, ko­ji je Mi­li­će­voj dao pe­ti­cu, a Haj­du­ko­vi­će­voj troj­ku či­me joj je pri­lič­no uma­njio šan­se za iz­bor.
U tu­žbi se na­vo­di i da je Sud­ski sa­vjet u po­stup­ku po­vri­je­dio pra­vi­la „ko­ja se od­no­se na iden­ti­tet, pra­vi­la i ano­nim­nost te­sti­ra­nja”.
Ta­ko­đe je spor­no i to što su čla­no­vi Sud­skog sa­vje­ta gla­sa­li na dva li­sti­ća pra­ve­ći, prak­tič­no, dva odvo­je­na iz­bo­ra: na jed­nom su bi­le su­di­je ko­je na­pre­du­ju a na dru­gom oni ko­ji su se pr­vi put ja­vi­li za to mje­sto. Advo­kat Ana Đu­ka­no­vić na­vo­di da va­že­ći za­kon a ni prak­sa ne po­zna­ju ta­kvu mo­guć­nost. Za to je na­ve­la pri­mjer pred­sjed­ni­ce Uprav­nog su­da Bran­ke La­ko­če­vić ko­ja je pr­vi put bi­ra­na za su­di­ju i to sa po­zi­ci­je po­moć­ni­ce mi­ni­stra prav­de za pra­vo­su­đe.
Advo­ka­ti Ma­ri­je Haj­du­ko­vić za­mje­ra­ju i što član Sud­skog sa­vje­ta Ra­do­je Oro­vić ni­je oba­vje­stio ko­le­ge da je u su­ko­bu in­te­re­sa, jer je u če­tvr­tom ste­pe­nu po­boč­nog srod­stva sa Mi­li­će­vom. To je, ka­ko na­vo­de, va­žna okol­nost jer je „na­ža­lost, po­ro­dič­na si­tu­a­ci­ja, od­no­sno smrt po­koj­nog su­pru­ga kan­di­da­ta M.Mi­lić i srod­ni­ka čla­na Sud­skog sa­vje­ta, na­stu­pi­la ne­po­sred­no pred iz­bor­ni po­stu­pak pred­sta­vlja­la okol­nost da su svi kan­di­da­ti bi­li upo­zna­ti sa či­nje­ni­com nji­ho­vog srod­stva”.
U Sud­skom sa­vje­tu su, od­go­va­ra­ju­ći na tu­žbu, upra­vo ovaj smrt­ni slu­čaj na­ve­li kao raz­log što je od­lo­že­na ko­nač­na od­lu­ka o iz­bo­ru su­di­ja Uprav­nog su­da.
U tu­žbi se na­vo­di da je od­lu­ka Sud­skog sa­vje­ta o iz­bo­ru su­di­ja Uprav­nog su­da su­prot­na Za­ko­nu o op­štem uprav­nom po­stup­ku jer je ni­ko ni­je pot­pi­sao.
– Pu­no­moć­ni­ci tu­ži­lje ima­ju pu­no ra­zu­mi­je­va­nje za­što ni­ko ni­je pot­pi­sao ovu od­lu­ku jer za­i­sta ni­je la­ko svo­jim pot­pi­som po­tvr­di­ti ova­kve pro­pu­ste i ne­za­ko­ni­to po­stu­pa­nje – pi­še u tu­žbi.
Ovaj pred­met po mno­go­me pre­va­zi­la­zi struč­nu ras­pra­vu o po­što­va­nju pro­pi­sa i pro­ce­du­ra u pra­vo­su­đu. Advo­kat Ana Đu­ka­no­vić, se­stra pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, na ovaj na­čin ula­zi u ozbi­ljan su­kob sa pri­ja­te­lji­com i pred­sjed­ni­com Vr­hov­nog su­da Ve­snom Me­de­ni­com.
Me­di­ji su ra­ni­je u vi­še na­vra­ta spe­ku­li­sa­li da je upra­vo Ana Đu­ka­no­vić u mno­go­me za­slu­žna za uspon Me­de­ni­ce na pra­vo­sud­nim funk­ci­ja­ma. Pre­ma ne­zva­nič­nim in­for­ma­ci­ja­ma pre­li­staj.me, uti­caj­ni advo­kat je, pri­je iz­bo­ra, kon­tak­ti­ra­la pred­sjed­ni­cu Vr­hov­nog su­da ko­ja je član Sud­skog sa­vje­ta, za­mo­liv­ši je „da obra­ti pa­žnju” jer je to ti­je­lo već je­dan­put od­bi­lo Haj­du­ko­vi­će­vu pri­li­kom iz­bo­ra za su­di­ju Uprav­nog su­da. Me­đu­tim, Me­de­ni­ca je pri­ja­te­lji­ci od­bi­la uslu­gu, na­vo­de­ći da je gla­sa­nje taj­no. Sa­da Ana Đu­ka­no­vi­ć u tu­žbi Uprav­nom su­du po­ku­ša­va da do­ka­že upra­vo su­prot­no – da ono ni­ka­ko ni­je bi­lo taj­no i ne­pri­stra­sno, već da je od po­čet­ka fin­gi­ra­no u ko­rist pri­vi­le­go­va­nih kan­di­da­ta.

Za­stu­pa­la dr­ža­vu u pred­me­tu „Li­men­ka”
Za­ni­mlji­vo je da Ana Đu­ka­no­vić ospo­ra­va iz­bor Mir­ja­ne Mi­lić, ko­ja je iza­bra­na za su­di­ju Uprav­nog su­da ne­ko­li­ko mje­se­ci na­kon što je Vla­da raz­ri­je­ši­la sa po­zi­ci­je za­šti­t­ni­ka dr­žav­nih in­te­re­sa. Iako zva­nič­no obra­zlo­že­nje ove od­lu­ke ni­je ob­ja­vlje­no, ne­zva­nič­no se spe­ku­li­sa­lo da je raz­log ra­zr­je­še­nja Mi­lić bi­lo ne­za­do­volj­stvo nad­le­žnih iz Vla­de nje­nim ra­dom.
Mi­lić je ina­če za­stu­pa­la dr­ža­vu u pred­me­tu po­zna­tom kao „Li­men­ka” na osno­vu ko­ga će, na­kon pra­vo­sna­žne pre­su­de, brat po­zna­tog advo­ka­ta Ane Đu­ka­no­vić i pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, Aco Đu­ka­no­vić od Cr­ne Go­re kao od­šte­tu do­bi­ti pre­ko 10 mil­i­o­na eura.
Ka­kva god bi­la od­lu­ka Uprav­nog su­da, čla­no­vi vi­je­ća i pred­sjed­ni­ca Bran­ka La­ko­če­vić bi­će na mu­ci jer će se na­ći iz­me­đu va­tre dvi­je moć­ne da­me cr­no­gor­skog pra­vo­su­đa.